ART:0657 - Banater Motive
Bibliografie | |
---|---|
Autor Name: | István, Marta |
Aufsatztitel: | Banater Motive |
Zeitschrifttitel: | Zavičajna paleta |
Untertitel: | Jahrgang = 3 |
Heftnummer: | 9-10 |
Erscheinungjahr: | 2002 |
Seite: | |
* [[ART:0657 - Banater Motive|István, Marta. Banater Motive. Zavičajna paleta 2002]] |
Priča sa naslovne strane Zavičajna paleta Ova godina će proteći u znaku dvostrukog jubileja: 125 godina od rođenja i četrdeset godina od smrti slikara Stefana Jegera, zavičajnog umetnika koji je pokolenjima ostavio vredna likovna dela. Tim povodom objavljujemo na naslovnoj starani „Zavičajca“ njegovu poznatu sliku „Devojka pod jorgovanom“.
Korisnici Narodne biblioteke «Jovan Popović» u Kikindi rado posećuju ovu kulturnu instituciju ne samo da bi koristili materijal njenih fondova, nego i zbog lepote i prijatnosti koju pruža za rad unutrašnjost ove zgrade, nekadašnje vlasništvo veleposednika Vincehidijevih, porodice koja je dala i advokata, poslanika u ugarskom Saboru. Svako je zadivljen starim nameštajem, ali obavezno zastaje i pred starim slikama i bogatim ramovima, kojima je oplemenjen taj prostor. Na pitanje, ko je autor ovih slika, kao i o poreklu ovog umetničkog blaga, do skoro niko nije znao da odgovori. Banatski slikari iz prošlih vremena uglavnom su nepoznati posleratnim generacijama.
Banatski motivi
Lepota zavičaja, široka polja banatska i «Stado ovaca», naša Banaćanka u svakodnevnom poslu ili «Žena sa živinom», „Prva brazda“, kao podsećanje na nekadašnje mukotrpno oranje teške banatske crnice, zatim mirišljava prolećna bašta i «Devojčica pod jorgovanom» (slika na naslovnoj strani ovog broja „Zavičajca“)... samo su neki od motiva na slikama Stefana Jeger, koje su ukrašavale mnoge domove naših sunarodnika do 1945. godine. Taj slikar života i ljudi našeg kraja rođen je 1877.godine u Čeneju. Privatnu trgovačku školu je pohađao u Temišvaru, a građansku u Segedinu, gde je dobio i prve časove crtanja. Prelaskom u Budimpeštu postao je učenik Baloa i Sekelja u školi za slikare modela i učitelje crtanja. Sledilo je studijsko putovanje kroz Austriju, Nemačku i Italiju, da bi se vratio u Čenej. Posle smrti oca živeo je kao «slobodni umetnik» u Budimpešti. Sledilo je drugo studijsko putovanje u južnu Nemačku 1906. godine. Najpoznatije svoje delo, monumentalnu sliku «Doseljavanje Nemaca» predstavio je publici 1910. godine, gde je na umetnički način obradio istorijski događaj. Iste godine nastanio se u Žombolju i počeo da slika po narudžbini: idile, pejzaže, mrtvu prirodu. Naročitu pažnju poklonio je studiji narodnih nošnji.
Slikar ravnice
Svoju prvu veliku izložbu imao je u Velikom Bečkereku 1930 godine u organizaciji Marte Petri. Tom događaju tadašnja velikobečkerečka štampa dala je dužan publicitet. U tridesetim godinama bio je na vrhuncu svog umetničkog rada. Kao nijedan banatski slikar, Jeger je razumeo i umeo da umetnički prenese na platno dušu ravnice i tako sačuva način života svojih zemljaka. Bio je nosilac Ordena rada drugog reda. Kao penzioner živeo je i umro u Žombolju 1962. god. Već 1967. godine priređena mu je spomen-izložba u Banatskom muzeju u Temišvaru. Njegov spomen-atelje otvoren je1969. godine u Žombolju, a posetioce dočekuje i danas.
Ova godina će proteći u znaku dvostrukog jubileja: 125 godina od slikarevog rođenja i 40 godina od njegove smrti, povodom kojih Arhiv Stefana Jegera u Austriji želi da utvrdi, fotografski zabeleži i sačuva za budućnost sva njegova dela, od kojih se mnoga nalaze u našim banatskim domovima.
Marta Ištvan,
Narodna biblioteka “Jovan Popović” u Kikindi
Repro:
Titelbild: Gärtner unserer Jugend (eigentlich Mädchen unterm Flieder - Stefan Jäger)